OVO SU KOKAINSKE VEZE CRNOGORSKIH NARKO KLANOVA I MADUROVE VENECUELE Sve je duboko ukorenjeno od KOTORA DO KARAKASA

Venecuela, čijeg predsednika Nikolasa Madura su uhapsile Sjedinjene Države, optuživši ga za narko-terorizam, ima duboke veze sa balkanskim kriminalnim klanovima, gde je i Crna Gora čvorište, o čemu su svedočili brojni izveštaji.

Trgovina drogom u Venecueli poslednjih decenija dovođena je u vezu i sa kriminalnim grupama iz Crne Gore, piše portal RTCG i dodaje da su crnogorske kriminalne grupe, prema navodima Europola, pojedinih medija i međunarodnih organizacija koje se bave delovanjem organizovanog kriminala, uspostavile direktne veze sa južnoameričkim kartelima, uključujući i one u Venecueli, kako bi finansirale, transportovale i distribuirale velike količine kokaina u Zapadnu Evropu.

Veze Crne Gore i takvih kartela su, podseća se, postale istaknutije u trgovini kokainom nakon pokretanja akcije "Balkanski ratnik" i kasnije hapšenja optuženog pljevaljskog narko-bosa Darka Šarića 2014. godine.

Jedan veliki incident uključivao je teretni brod "Aresa“, koji je presrela holandska mornarica kod obale Arube, blizu Venecuele, u februaru 2020. godine. Vlasti su tom prilikom zaplenile preko pet tona kokaina.

Operacija je pokrenuta na osnovu obaveštajnih podataka tada crnogorske policije i uključivala je partnerske službe iz Velike Britanije i Holandije. Nekoliko crnogorskih članova posade je uhapšeno i potom osuđeno. Brod je prethodno pristao u venecuelanskoj luci (Guaranao).

"U Venecueli, gde je 'Aresa' poslednji put pristala, ekonomija je u slobodnom padu, korupcija je uobičajena pojava i američke vlasti za istragu trgovine narkoticima veruju da su visoki venecuelanski zvaničnici znali za pretovar", preneli su pojedini mediji u Venecueli i Crnoj Gori nakon te akcije.

Interesantno je i da je 2005. godine otkriven slučaj koji je uključivao šverc preko 200 kilograma kokaina iz Venecuele u Crnu Goru, gde je bio okrivljen Vuksan Cemović iz Berana, a pominjan je i Vuk Vulević, koji je danas u bekstvu a osumnjičen je u predmetu "General".

Takođe je 2019. godine još jedan crnogorski državljanin, Marko Božović, uhapšen zbog šverca 807 kilograma kokaina iz Venecuele u Evropu, o čemu su opširno izveštavali podgorički mediji.

Europol je i ranije upozorio da je Crna Gora prepoznata kao važna tranzitna zemlja za ilegalne droge koje ulaze u Zapadnu Evropu preko takozvane "balkanske rute", koristeći svoj položaj na Jadranskom moru i lučku infrastrukturu.

Da su kriminalci iz Crne Gore učestvovali u međunarodnom švercu više od 30 tona kokaina, koji su zaplenile policije širom sveta od 2017. do 2021. piše u izveštaju objavljenom pre nekoliko godina od Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC).

"Državljani Crne Gore su se već neko vreme često pojavljivali u otkrivenim slučajevima trgovine kokainom, posebno kao pomorci", piše u izveštaju, uz ocenu da na povezanost crnogorskih kriminalaca sa grupama koje su "glavni igrači u švercu kokaina" utiče to što razumeju isti jezik.

Navodi se i da su crnogorske vlasti identifikovale kotorski "Škaljarski" i "Kavački klan" kao moćne i organizovane kriminalne grupe visokog rizika u zemlji. Crnogorska Luka Bar označena je kao tranzitna tačka za balkanske kriminalne grupe u švercu droge iz Južne Amerike. Precizirano je da se kokain najčešće skriva u pošiljkama banana iz Ekvadora.

Evropska komisija ukazala je u izveštaju iz 2022. godine za Crnu Goru na porast slučajeva u kojima su uhapšeni crnogorski državljani zbog šverca droge u inostranstvu. Ipak, u nedavno objavljenom izveštaju, Evropska komisija je navela da je pravni okvir za teški i organizovani kriminal u velikoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU.

"Kapacitet za borbu protiv teškog i organizovanog kriminala je uglavnom zadovoljavajući", ocenila je Evropska komisija u redovnom godišnjem izveštaju o Crnoj Gori iz novembra prošle godine.

POGLEDAJTE I - OVA ŽENA JE UZALA MADURA?

Na ulicama Dohe, oko 12.000 kilometara od Karakasa, u jednoj sali za sastanke vodili su se razgovori o budućnosti Venecuele - bez predsednika te zemljeNikolasa Madura. Visoki član katarske kraljevske porodice delovao je kao most između režima i Donalda Trampa, dok je američki predsednik u isto vreme okupljao armadu kako bi izvršio pritisak na venecuelanskog lidera da se preda.

Međutim, Nikolas Maduro nije učestvovao u tajnim sastancima u Dohi, prenosi britanski The Telegraph. Umesto njega, pregovore su vodili njegova potpredsednica Delsi Rodrigez i njen brat Horhe.

Prema pisanju "Miami Heralda", koji tvrdi da ima pouzdane izvore u Latinskoj Americi, Rodrigez je stupila u kontakt sa Vašingtonom kako bi se predstavila kao "prihvatljivija" alternativa Madurovom režimu.

Danas ona upravlja Venecuelom uz saglasnost Donalda Trampa.

Potpredsednica ponudila "ublaženi režim" u Venecueli?

Detalji ovih sastanaka podstakli su sumnje da je uklanjanje Madura bila "insajderska" operacija, osmišljena tako da na vlasti ostane predsednik koji može da upravlja tranzicijom bez potpune razgradnje države i izazivanja haosa i nemira.

Kako navode izveštaji iz oktobra, Rodrigez nudi "madurizam bez Madura" - neku vrstu "ublaženog režima".

U subotu je Donald Tramp rekao da će Sjedinjene Države sada upravljati Venecuelom kroz tranziciju, preko prelazne vlade na čijem je čelu Rodrigez, dok se istovremeno priprema teren za ulazak američkih naftnih kompanija i početak eksploatacije.

- Ona je, u suštini, spremna da uradi ono što smatramo neophodnim da Venecuela ponovo postane velika - rekao je Donald Tramp novinarima o Rodrigez, koja se tokom njegove prve administracije nalazila pod američkim sankcijama zbog svoje uloge u podrivanju venecuelanske demokratije.

"Rodrigez izdala Madura, omogućila da ga Amerikanci uhvate bez otpora"

U nedelju je Fransisko Santos Kalderon, bivši potpredsednik Kolumbije, izjavio da je čitava operacija uklanjanja Madura bila "insajderska" i da je sprovedena uz pomoć Rodrigez.

Santos je rekao da je "apsolutno siguran" da je Rodrigez izdala Madura tako što je omogućila da ga američke snage uhvate gotovo bez otpora.

- Nisu ga zbacili, predali su ga - rekao je Santos, nekadašnji kolumbijski ambasador u SAD.

- Apsolutno sam siguran da ga je Delsi Rodrigez predala. Sve informacije koje imamo, kada ih složite, jasno ukazuju: ovo je bila operacija u kojoj je on predat.

- Očigledno je da su morali da pripreme teren. Predsednik Tramp kaže da će Delsi voditi tranziciju i ona će je voditi. Jasno joj je koja je njena uloga i pokušaće da izbori određeni stepen nezavisnosti

Zaista, Delsi Rodrigez, 56-godišnja pravnica sa vezama u naftnoj industriji, deluje kao idealan sagovornik za saradnju sa SAD.

Ona je bila Madurova zamenica od 2018. godine, a u vladu je ušla ubrzo nakon izbora Uga Čavesa 1999, postepeno napredujući kroz hijerarhiju. Obavljala je funkcije ministarke spoljnih poslova, predsednice ustavotvorne skupštine, a kao potpredsednica preuzela je i resore nafte i finansija.

Kako se Delsi Rodrigez popela na vrh političke scene u Venecueli

U toj ulozi uspela je da zadrži levičarske političke reference, ali i da postane "lice relativne ekonomske liberalizacije", navodi Džef Remzi, stručnjak za Latinsku Ameriku pri Atlantskom savetu.

Te tržišno orijentisane mere pomogle su da se Venecuela izvuče iz duboke ekonomske krize koja je trajala tokom 2021. godine, kada se privreda smanjila za tri četvrtine, a gotovo osam miliona ljudi napustilo zemlju.

To joj je, prema rečima Pedra Garmendije, analitičara političkog rizika i geopolitike, donelo naklonost ne samo Madura, već i značajnog dela poslovne elite povezane sa državom.

- Počeli su da je doživljavaju kao predvidivu i efikasnu figuru - rekao je Garmendija, govoreći o delovima privatnog sektora koji sada Rodrigez vide kao saveznika.

Ona se poziva i na revolucionarno porodično nasleđe: njen otac je nekada predvodio akciju otmice američkog biznismena u okviru komunističke gerilske grupe koja je tog čoveka optuživala da je agent CIA.

Njen brat Horhe je još jedna visoka figura sistema i trenutno predsedava parlamentom. On i njegova sestra, koji su igrali ključnu ulogu u nedavnim pregovorima sa SAD, postali su "moćni duo" u režimu, kaže Garmendija.

Oboje su naučili kako da opstanu i funkcionišu pod američkim pritiskom i sankcijama - dodao je.

I pored tih referenci, Rodrigez sada stoji pred izazovom da okupi koaliciju i izbegne da u zemlji bude viđena kao "američki poslušnik", upozorava Remzi - naročito jer unutar vladajućeg tabora postoje rivali koji bi svaku slabost mogli da iskoriste protiv nje.

- Održati sve na okupu neće biti lako. Za sada izgleda da joj to polazi za rukom, ali možemo pretpostaviti da u vladajućoj partiji nije sve u najboljem redu - kaže Remzi.

Tramp rekao da je Rodrigez ponudila da uradi "šta god bude potrebno"

Tramp joj možda nije pomogao kada je u subotu izjavio da je Rodrigez razgovarala sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i ponudila da uradi "šta god bude potrebno".

Prema Remziju, pokušaji Rodrigez da "upravlja percepcijom" u zemlji i da deluje kao da se opire SAD mogli bi da objasne početne kontradiktorne izjave između nje i Trampa.

Rodrigez je poznata po konfrontacionom stilu i spremnosti da javno napada protivnike. Nakon što je Venecuela 2016. suspendovana iz trgovinskog bloka Merkosur, pokušala je da prisustvuje jednom sastanku u Buenos Ajresu uprkos zabrani.

- Ako nam zatvorite vrata, ući ćemo kroz prozor - rekla je tada novinarima.

Na konferenciji za novinare u subotu, Tramp nije precizirao koliko dugo vidi Rodrigez na čelu zemlje.

- Niko neće preuzeti vlast. Oni imaju potpredsednicu, koju je izabrao gospodin Maduro, i pretpostavljam da je ona sada predsednica - rekao je.

U kasnijem intervjuu za Njujork Post, Tramp je izjavio da neće slati trupe u Venecuelu ukoliko Rodrigez uradi ono što on želi.

Šta tačno Tramp želi za Venecuelu ostaje nejasno. Da li će se Rodrigez uskladiti s njegovim željama može zavisiti od toga koja strana njenog političkog identiteta prevagne: revolucionarna lojalistkinja ili pragmatični posrednik moći.

Prema navodima "Miami Heralda", preuzimanje vlasti od strane Rodrigez bila je jedna od dve opcije koje su katarski posrednici ponudili SAD, dok je druga bila Miguel Rodrigez Tores, penzionisani general koji se trenutno nalazi u egzilu.

Rodrigez navodno ima "značajne veze" sa članovima katarske kraljevske porodice i deo svoje imovine skriva u toj zemlji, zbog čega je Doha bila prirodan izbor za posredovanje između nje i SAD.

Tokom jednog sastanka u katarskoj prestonici, visoki član kraljevske porodice priznao je da deluju kao most između Karakasa i Vašingtona u pitanjima "obaveštajne i ekonomske saradnje", navodi "Miami Herald".

Predloge o rešenju pitanja Venecuele Beloj kući predstavio Ričard Grenel?

Predloge za "madurizam bez Madura" Beloj kući navodno je predstavio Ričard Grenel, jedan od Trampovih specijalnih izaslanika, koji sa Madurom sastao u januaru prošle godine.

Početni plan iz aprila predviđao je da se Maduro povuče sa vlasti, ostane u Venecueli i omogući američkim kompanijama pristup venecuelanskoj nafti. Zauzvrat, SAD bi odbacile krivične optužbe protiv Madura, a Rodrigez bi preuzela upravljanje zemljom.

Taj plan, međutim, nije zaživeo, jer je Marko Rubio insistirao da SAD treba da se zadovolje isključivo potpunom promenom režima.

Drugi predlog, iznet u septembru, predviđao je da Rodrigez predvodi prelaznu vladu dok Maduro odlazi u egzil u Katar ili Tursku. I ovaj plan je odbijen, jer su SAD smatrale da bi kriminalne strukture režima bile samo "prepakovane" pod novim vođstvom. "'Kartel light' nije bio održiva opcija", rekao je jedan izvor.

Izveštaji o sastancima tima Rodrigez sa Amerikancima utihnuli su krajem godine. Posrednici su, u međuvremenu, uveravali Trampovu administraciju da bi ona promovisala američka energetska ulaganja, što ju je činilo lakim izborom makar za vođenje prelazne vlade.

- Dugo pratim njenu karijeru, pa imam prilično jasnu sliku o tome ko je i šta predstavlja - rekao je jedan visoki američki zvaničnik za Njujork Tajms.

- Ne tvrdim da je ona trajno rešenje za probleme zemlje, ali svakako je neko s kim možemo da radimo na daleko profesionalnijem nivou nego što je to bio slučaj sa njim - dodao je, misleći na Madura.

Koju državu bi Tramp mogao sledeću da napadne?

Nakon vojne operacije i hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, Trampove izjave sugerišu da bi ovakve intervencije mogle da se dese uskoro i u drugim zemljama sveta.

Donald Tramp јe kritikovao levičarskog predsednika Kolumbiјe, Gustava Petra, koјi јe već pod sankciјama koјe јe uvela Trampova administraciјa zbog optužbi za umešanost u globalnu trgovinu drogom. Donalda Trampa je izjavio da operaciјa Kolumbiјa "zvuči dobro", što deluje kao upozorenje venecuelanskom susedu.

Kolumbiјa se smatra epicentrom svetske ponude kokaina, a Tramp јe rekao da zemljom "rukovodi bolestan čovek koјi voli da pravi kokain i prodaјe ga Sјedinjenim Državama."

"Neće to raditi јoš dugo", rekao јe Tramp o Petru. "On ima fabrike kokaina i fabrike kokaina. Neće to raditi."

U Kolumbiji su uskoro izbori, gde Petru ustavno niјe dozvoljeno da se kandiduјe, tako da će mu se mandat završiti i očekuјe se da će biti izabran desničarski kandidat.

Kuba takođe pripada potencijalnim zemljama. Saveznik je Venecuele (i Rusiјe) koјi јe pod američkim sankciјama od revoluciјe 1959. godine. Tramp јe rekao da јe kubanska ekonomiјa u ruševinama i da će sada dodatno propasti nakon uklanjanja Nikolasa Madura u Venecueli, koјi јe zemlji obezbeđivao subvencionisanu naftu.

Tramp je rekao o Kubi da "ide dole... ide dole do kraja".

Intervenciјa SAD sada bi došla u posebno teškom trenutku za Kubu koјu јe u oktobru pogodio uragan Melisa. A signali iz Trampove administraciјe nisu dobri po ovu državu.

Podsetimo, Nikolas Maduro je imao kubanske telohranitelje, koji su poginuli tokom operacije SAD. Kubanska vlada јe saopštila da su 32 njena oficira ubiјena u američkoј voјnoј operaciјi u Venecueli.

Marko Rubio јe rekao da Kubom "vladaјu nesposobni, senilni ljudi, a u nekim slučaјevima se to sada ne vidi, ali јe ipak nesposobno". Kao sin kubanskih imigranata, Rubio se dugo zalagao za promenu režima na Kubi, kao i u Venecueli.

I Meksiko na listi?

Tramp je poručio da i Meksiko "mora da se sabere" i da se bolje bori protiv trgovine drogom.

"Mora nešto da se uradi sa Meksikom", rekao јe Tramp i dodao "da se bolje bori protiv trgovine drogom".

Donald Tramp јe rekao da јe više puta nudio američke trupe Meksiku, ali јe tvrdio da јe predsednica Klaudiјa Šeјnbaum "zabrinuta, malo se plaši".

Pitanja o budućnosti Grenlanda ostaјu s obzirom na to da je Tramp rekao da im je on "neophodan" i da će postati američka teritoriјa, ako je potrebno silom. "Apsolutno nam јe potreban Grenland", rekao јe Tramp časopisu Atlantik u intervјuu obјavljenom u nedelju.

"Potreban nam јe za odbranu", dodao je američki predsednik.

Grenland je ledena, mineralima bogata teritoriјa, pod јurisdikciјom članice NATO-a - Danske. Danska premiјerka Mete Frederiksen rekla јe da Donald Tramp "nema pravo da anektira" ostrvo. Takođe ga јe podsetila da Danska već pruža SAD širok pristup Grenlandu kroz postoјeće bezbednosne sporazume.

"Stoga bih snažno pozvala SAD da prestanu da prete istoriјski bliskom savezniku i drugoј zemlji i ljudima koјi su јasno stavili do znanja da nisu na prodaјu", rekla je danska premijerka u nedelju.

Bivša zvaničnica Trampove administraciјe (sada podkasterka) Keјti Miler јe u subotu obјavila mapu Grenlanda u boјama američkih zvezda i pruga, uz natpis: "USKORO", što je razbesnelo Grenland i Dansku.

Šta je sa Iranom?

U Iranu su najveći protesti u poslednjih tri godine i priјavljeni su smrtni slučaјevi i hapšenja usred nasilnih sukoba između demonstranata i snaga bezbednosti. Donald Tramp јe zapretio da će priteći u pomoć demonstrantima ako se suoče sa nasiljem, rekavši u petak da su "spremni za akciјu", bez preciziranja koјe akciјe razmatra.

Prošle godine, američki bombarderi su bili uključeni u napade na iranska nuklearna postroјenja. Vrhovni vođa aјatolah Ali Hamnei rekao јe da Iran "neće popustiti nepriјatelju".

Isto bi moglo da se desi i Ukrajini?

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da nakon američkog hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, lako može da zamisli sličnu operaciju hapšenja lidera drugih zemalja, uključujući nemačkog kancelara Fridriha Merca.

"Otmica tog neonaciste Merca mogla bi biti odličan obrt u ovoj karnevalskoj seriji. Malo šta bi moglo biti iznenađujuće. I u ovom scenariju postoji zrno realnosti. On je svakako nešto zbog čega treba biti progonjen, čak i u Nemačkoj. Tako da ne bi bilo sramota. Pogotovo što građani za njim ne bi žalili", rekao je on Medvedev u intervjuu za agenciju TASS.

Medvedev je ocenio da slično može da bude učinjeno i Ukrajini.

"Jenkiji, pošto su već stvorili sličan presedan sa Madurom, mogli bi to da ponove sa banderovcima. Za to svakako postoji mnogo više osnova", rekao je Medvedev.

Nemačka osudila izjave Dmitrija Medvedeva o Fridrihu Mercu

Nemačka vlada osudila je danas izjavu zamenika predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Dmitrija Medvedeva o tome da "može da zamisli" hapšenje nemačkog kancelara Fridriha Merca na sličan način kao što je uhapšen i predsednik Venecuele Nikolas Maduro.

"Najoštrije osuđujemo takve pretnje. Postojeće mere bezbednosti su se pokazale efikasnim i pružaju zaštitu koja odgovara specifičnim okolnostima i nivou pretnje sa kojima se suočava kancelar. Kancelar Merc je dobro zaštićen i bezbedan", rekao je portparol nemačke vlade Sebastijan Hile, prenosi Špigel.

On je naveo da su službenici obezbeđenja Federalne kancelarije kriminalističke policije "među najboljima na svetu".

Bonus video:

(Espreso/Agencije/Telegraf)